Plati da bi radio: zašto izumiru obrti?

Veljko Andrašić je majstor obućar, šesnaest je godina vlasnik obrta. Obućar je bio njegov djed. Cipele je rijetko popravljao, uglavnom ih je izrađivao, ručno, na drvenim kalupima. Veljko međutim ne izrađuje obuću. Nitko ga to i ne traži, a i kada bi netko pitao, ne bi pristao. Jer ni popravak, kaže, ne može naplatiti, kako bi tek izradu...

Industrijalizacija je, kaže pojela njihovu struku. Toliko toga je jeftino, nekvalitetno, "kineska roba posvuda". Popravak pete naplati 30 kuna, a 45 kuna stoji par cipela u kineskom dućanu!

- Sramota! Za što onda ja radim? Zašto da trošim svoj materijal? Čavle, gumu, petu, ljepilo, struju... - žali se majstor.

Rijetki su ljudi, kaže, koji dolaze s kožnim dobrim cipelama, da ih može popraviti.

I kao da to nije dovoljno, ljudi se, nastavlja, ponašaju bezodgovorno i bahato. Donesu mu obuću na popravak - i nikad ne dođu po nju.

- Godišnje u radionici popravim između 20 i 25 pari cipela - i nikad nitko ne dođe po njih. Popravim ih, zovem ljude, oni ne dođu po cipele. A za svaki popravak u fiskalnu blagajnu moram pustiti račun - kaže Andrašić.

Na kraju cipele odnese u Crveni križ. Da nose oni kojima trebaju.

- Potrošim svoj materijal, svoj trud, svoje vrijeme, svoju struju... Svoje sve napravim i nitko ti ne dođe - ogorčen je majstor.

Smatra da je država gluha za potrebe malih obrtnika. Smatra da je previše davanja, a o zaradi nitko ne pita.

- Ne može mi Porezna uprava ili država diktirati da moram mjesečno izdvajati 2500 ili 3000 kuna ako prihodujem tisuću kuna. Kako? Na koji način? - pita.

Ako popravak naplati 30 kuna, njegova je zarada, tvrdi, 5 kuna i pita se koja je  svrha njegovog rada. 

- Ako je naša općina sa 16-17 sela, ja jedanput godišnje kad popravim cipele, iz te kuće, iz tog obiteljskog gospodarstva, više ne mogu dobiti jedan par cipela. Ja sam ih napravio i tih godinu dana će biti mir! Koliko bih ja trebao imati sela okolo da bih nešto radio na cipelama? - pita Andrašić i zaključuje da sami doprinosi jednostavno gase obrt.

Veljko Andrašić jedini je obućar u svojoj okolici. Do kraja godine će još poslovati, a iduću ga namjerava zatvoriti.