Hladno je i nema dovoljno cvijeća, pčele su gladne i agresivne

Zbog hladnijeg vremena nego što je uobičajeno za ovo doba godine, pčelari imaju mnogo problema jer cvijeta nema dovoljno pa pčele, koje bi se sada trebale razvijati i jačati legla, nemaju ni dovoljno hrane. Stoga mnogi svoje pčele prihranjuju.

Situacija u Kolarevom Selu pokraj Bjelovara

Vera Marušić, pčelarska povjerenica Pčelarske udruge Bilogora, Bjelovar, ističe da je što se tiče pčela u ovom selu još uvijek dobro stanje. 

- Mi smo na dobroj lokaciji, gubitaka nemamo. Sve ono što je do 5 posto mi smatramo normalnim gubitkom. 

- Nismo imali potrebe za prihranom zato što smo na jako dobroj mikrolokaciji, dodala je. 

Problem, trovanje pčela

Problem je trovanje pčela. 

- To je ono što je najgore što nas pogađa, kada pčela strada od ljudskog faktora. Nažalost bilo je trovanja pesticidima, bilo je pčelara koji su ostali bez svojih zajednica, do 80 zajednica. Mi smo srećom imali mali gubitak od 15 zajednica, rekla je Marušić. 

Bagremova paša

Uskoro kreće bagremova paša koja je pokazatelj kakva će biti cijela godina. 

- U prirodi je sve u redu, nadamo se da će tako i ostati. Da će vremenske prilike dozvoliti pčelama da naprave svoj posao i da ćemo biti zadovoljni unosom i ovom godinom, kazala je Marušić. 

Nervozne pčele 

Pčelama se ovih dana prilazi vrlo oprezno. Nervozne su i agresivne jer hrane u košnicama nedostaje. Negdje su nestanku pčela kumovale i bolesti.

 - Ja sam imao 20 posto gubitaka. To je oko 7, 8 košnica, do 10 posto je normalno, preko nije normalno, za HRT Dnevnik rekao je Bogdan Komparić, Vodnjan. 

Zbog blage je zime razvoj zajednica počeo vrlo rano. No onda je naglo zahladnjelo, biljke ne cvatu, peluda nema, nova legla stagniraju. 

 - Neke zajednice krenule su jako dobro, neke nisu razvile dovoljan broj pčela koje treba imati pred glavnu bagremovu pašu, objasnio je Vinko Dantinjana, Kaldir. 

Neće imati tko skupljati pelud 

Pelud, dakle, neće imati tko skupljati. Pčelinje zajednice treba pod hitno ojačati. Neki pčelari ubrzano proizvode matice kako bi se formirala nova društva.  

- Ja sam nekada imao čak do tisuću i preko. Sad ne stignem toliko. Sad par stotina mogu napraviti, ali ne previše, tako da pomognem pčelama da si naprave novi roj, rekao je Petar Banko, Baderna. 

Mnogi pčelari prihranjuju svoje pčele šećernim pogačama ili sirupom kako bi ih održali na životu.

  - Držati pčele košta. Mi smo imali šećer po 4 kune, da bi prihranjivali pčele danas imamo po 10 kuna. Veliki si broj pčelara to ne može dozvolit, kazao je Mladen Štoković, pčelar, Pula. 

No bez takve pomoći pčele će teško opstati do nove paše. Kada zatopli i biljke počnu mediti, nektar neće imati tko skupljati. Ne samo da će meda biti manje, nego su mogući i veliki gubici pčelinjih zajednica.